Prigovor protiv optužnice 


Član 271. ZKP



K. br. _______




VIŠEM SUDU ________________


Za veće iz člana 24. stav 6. ZKP





P R I G O V O R



Koji izjavljuju okrivljeni: 1)________________, 2)________________ i 3)______________, protiv optužnice oštećenog kao tužioca ________________, od _________ godine, iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da veće toga suda odluči da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja.


1. Okrivljeni, pre svega, ističu prigovor stvarne nadležnosti, pa predlažu da se spisi ovog predmeta dostave Osnovnom sudu u ___________, kao stvarno i mesno nadležnom, za postupanje u ovom krivičnom predmetu.


Oštećeni svoju tvrdnju da je prevaren za iznos od __________ eura (On čak uračunava i ______________, koju mu je vratio svedok ________________) zasniva na jednoj pravnoj i faktičkoj besmislici: "... kad građanin kao kupac ulazi u neku kupoprodaju odlučujući faktor su njegove subjektivne želje i prohtevi a ne objektivna vrednost predmeta kupoprodaje".


Mada ova tvrdnja deluje kao sentenca, izvučena iz neke pametne knjige, ona je ipak samo jedna besmislica.


Sud, a i ozbiljne ljude, ipak ne treba da interesuje psihopatologija bilo kog kupca, već objektivne činjenice: oštećeni je kupio preko ____m2 poslovnog prostora u centru grada, na oštećenog je preneto pravo svojine, ugovorom koji je sastavio svedok _________________, upravo taj poslovni prostor, tj. ½ zgrade na određenoj katastarskoj parceli, oštećenom i inače pripada ½, dakle idealni deo svih pripadajućih delova te zgrade, podruma i tavana, tako da je njegov subjektivni doživljaj da je on prevaren za svih ____________ eura, tj. da on nije dobio ništa, a izgubio je sve pare, pravno irelevantna činjenica.


Moguće je zamisliti situaciju da neko nešto kupuje iz samo njemu znanih razloga, recimo zbog tavana, da bi napravio golubarnik, ili zbog odžaka, da bi zakačio antenu, ili što mu se sviđa ili ne sviđa neki zid, ili ćošak, ali objektivnog posmatrača sa strane, osobito onoga, koji treba da prosuđuje taj odnos, interesuje stvarna vrednost, i u ovom slučaju ona je bez ikakve sumnje!


2. Jedino o čemu se, dakle, može diskutovati, jeste da li je oštećeni _____________ obmanut za ½ podruma, koji se nalazi ispod predmetne zgrade: drugu polovinu je on zaista i kupio kao i sve ostale delove zgrade.


Samo u odnosu na to, na jednu polovinu podruma se može govoriti o postojanju prevare, ili pak nje nema.


Kako ta jedna polovina podruma, svakako ne vredi ___________ eura, ne može biti ni govora o krivičnom delu iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (KZ), te je prigovor stvarne nadležnosti opravdan.


3. Ali, u ovom slučaju ne može se govoriti o bilo kakvoj prevari od strane oštećenih.


Stoji činjenica, da su oba akta, koja su izašla iz kancelarije okrivljenog 2)__________, i punomoćje za svedoka ________________ i saglasnost okrivljenog 1)______________, napisana maksimalno korektno, strogo u skladu s pravnim statusom nepokretnosti koja se prodaje: jednoj polovini objekta na kome postoji susvojina!


Tu pravnu korektnost, sledi i ugovor o kupoprodaji koji je sačinio svedok ____________, pa je i u tom ugovoru predmet kupoprodaje ½ tamo opisane nepokretnosti!


4. Neosporiva je činjenica da svedok _______________, vodeći kao advokat više sporova, sigurno zna, da na objektu koji želi da kupi oštećeni _______________, postoji susvojina okrivljenih 1)__________________ i 3)________________.