KOMENTAR



Zajedničke napomene o opštim aktima

kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti

po osnovu rada kod poslodavca



Opšta akta koja utvrđuje Zakon o radu


Novi Zakon o radu ne sadrži izričitu odredbu kao prethodni Zakon o radu (čl. 6), prema kojoj izraz opšti akt u ovom zakonu jeste zajednička oznaka za sve kolektivne ugovore i za pravilnik o radu.


Novi Zakon o radu, međutim, definiše pitanja koja se uređuju kolektivnim ugovorom i uslove pod kojima ta pitanja mogu da se urede pravilnikom o radu ili ugovorom o radu (čl. 3. i 4), a u zagradi u daljem tekstu označava kolektivni ugovor i pravilnik o radu zajedničkom oznakom "opšti akt" (čl. 8).


Pored toga, članom 24. Zakona o radu utvrđena je obaveza poslodavca da pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrdi organizacione delove, vrstu poslova, vrstu i stepen stručne spreme i druge posebne uslove za rad na tim poslovima. 


Ovaj pravilnik, s obzirom na naziv, pitanja koja uređuje i način donošenja predstavlja, takođe, opšti akt poslodavca.



Osnovni principi kolektivnog ugovaranja


Sistem kolektivnog ugovaranja, prema Zakonu o radu, zasnovan je na principu dobrovoljnosti zaključivanja kolektivnog ugovora i principu obaveznosti pregovaranja legitimnih učesnika u zaključivanju kolektivnih ugovora.


Kolektivni ugovor može da se zaključi kao opšti, poseban i kod poslodavca. 


Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat, osnovani za teritoriju Republike.


Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat, osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaključuje kolektivni ugovor.


Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.


Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici), zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat.


Poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i stručnjake u sportu zaključuju reprezentativno udruženje za sportsku delatnost u fizičkoj kulturi i reprezentativni sindikat.


Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe zaključuje osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i direktor.


Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca.


Na način propisan zakonom učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da prethodno pregovaraju, a ako postoje sporna pitanja ona mogu da se rešavaju pred arbitražom.


Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja tih kolektivnih ugovora članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora ili su to naknadno postali.


Na osnovu odluke ministra nadležnog za poslove rada, u slučajevima kada postoji opravdani interes propisan ovim zakonom, kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe mogu da se primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora. Ovu odluku ministar može doneti na zahtev jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, a po pribavljenom mišljenju socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike (čl. 256. Zakona). Ministar nadležan za poslove rada može, na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca, da odluči da se navedeni kolektivni ugovor, u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade, ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruženja poslodavaca, kao i da stavi van snage odluku o proširenju dejstva kolektivnog ugovora ako prestanu da postoje razlozi predviđeni ovim zakonom (čl. 257. do 260. Zakona).